Enterijer po mojoj meri

  Sigurno vam je dobro poznat pojam „organsko“, u koji se povezuje sa voćem i povrćem, uzgojenim na prirodan način. Ali, kada je u pitanju arhitektura, ovaj pojam označava nešto sasvim drugo.  Šta je organska arhitektura , pokušaćemo da objasnimo u ovom tekstu. A iza ovog pojma, krije se projektovanje i gradnja struktura i prostora koji su u ravnoteži sa svojim okruženjem, skrojeni po meri svojih stanovnika, tako da apsolutno odgovaraju funkciji koju imaju. Ko je bio idejni tvorac pojma organske arhitekture? Još 1908. godine, slavni američki arhitekta  Frenk Lojd Rajt (Frank Lloyd Wright)  prvi je upotrebio ovaj naziv objašnjavajući svoju filozofiju organske arhitekture. Naime, njegova vizija bila je da nagovori kolege, arhitekte, da napuste tradicionalna učenja i sve što su kroz školovanje naučili, i prgrle novi vid arhitekture, koji oblikuje priroda. Znači, da počnu da koriste materijale koji će biti oblikovani i uklopljeni u pejzaž, tako da čine skladnu celinu. Delo Frenka Lojda Raj

  Tajne sobe  ili kako su kasnije nazvane,  sobe panike , postoje još od drevnog Egipta. U to vreme, imale su ih piramide, a građene su da bi se od lopova zaštitilo blago pokopano zajedno sa faraonima. Ali, u cilju čuvanja  života, gradnja ovih soba počinje da se primenjuje tek kada su počeli da se zidaju zamkovi. Ovu prostoriju su tada smeštali u najdublji deo zamka, da bi feudalni gospodar sa svojom familijom mogao tamo da se sakrije u vreme opsade dvorca. Svešteničke rupe, sobe panike, sigurne sobe… U XVII veku, u Engleskoj je bio veliki progon katoličkih sveštenika od strane zakona, pa su počeli da grade tzv.  svešteničke rupe . Zanimljivo je da su ove rupe bile građene ne samo u svešteničkim već i u bogataškim kućama da bi, u slučaju pretresa od strane vlasti, mogli da sakriju sveštenika ako bi se kod njih zatekao baš u to vreme. Može se reći, da su ovo bile prve  sobe panike , kako se danas pretežno zovu. U Sjedinjenim Američkim Državama, mnogo tajnih soba nađeno je 1800-tih, tok

  Od početka civilizacije, ljudi su naseljavali područja pored obale neke vode, bilo da su to bile reke, jezera ili mora. Radili su to iz više praktičnih razloga. Bez vode nema života, a sve te vodene površine oduvek su obezbeđivale i mnogo hrane, što u vodi, što pored nje, jer su iz istih razloga u blizini boravile i razne životinje. A kao što znamo, u to vreme se pretežno i živelo od lova i ribolova. Ipak, staništa koja su gradili pored voda, ćudljiva priroda bi s vremena na vreme uništila. Vremenske nepogode mnogo puta su im rušile i plavile  kuće. Da bi to izbegli, vremenom, ljudi su  počeli da grade kuće na šipovima, koje su bile trajnije, i u kojima su se osećali sigurnije. Jer, osim od poplava, ovakve kuće su ih štitile i od divljih zveri i drugih neprijatelja. A upravo te kuće, na šipovima, nazvane su  sojenicama . Da li se grade i danas? O da, sojenice i danas često viđamo. Mnoge od njih su pretvorene u ekskluzivne restorane, ali i apartmane u okviru hotelskih kompleksa na tro

  Šta ono beše posao arhitekte? Da li ste se nekada zapitali šta to, u stvari, rade arhitekte? Šta sve spada u njihov posao? Većina nas bi verovatno rekla da projektuju kuće što je sasvim tačno, ali da li je to sve? Pa, baš i nije. Hajde onda da vidimo, čime se sve bave  arhitekte . Ljudima su potrebna mesta na kojima će moći da žive, rade, vole, odgajaju decu, uče, sastaju se, druže se, vladaju, mole se, kupuju, jedu, spavaju…ukratko, da žive svoj život. A sva ta mesta, bila ona privatna ili javna, projektuju arhitekte. Znači, oni grade sve, od  kuća za stanovanje , preko zgrada (stambenih i poslovnih), do čitavih blokova, pa čak i gradova. Sve to rade arhitekte, mada, ne rade svi sve. Neki provedu ceo radni vek projektujući jednostavne petospratnice, a neki se oprobaju na raznim poljima. Projektuju porodične kuće, škole, sportske centre, poslovne zgrade, kao i kompletne enterijere (i eskterijere) za njih. I kao i u drugim profesijama, često do srednjih godina nemaju vremena da se pos