Romantično šuštanje baldahina

 

Na šta vas asocira reč baldahin?

Na pomen baldahina, većina nas pomisli na raskošne krevete po budoarima francuskih dama iz vremena Lujeva, ili možda na priče neustrašive Šeherezade iz romana “Hiljadu i jedna noć”, Hanana El Šejha. U svakom slučaju, baldahin vezujemo za raskošne spavaće sobe još raskošnijih palata nekadašnje aristokratije.

Šta znači?

Sama reč baldahin vodi poreklo od italijanske reči baldacchino, koja je označavala tkaninu iz Baldacca (ili Bagdada, u Iraku), odakle su se donosili skupoceni materijali poput svile, brokata, somota i dr. Pojavili su se negde u XIII veku, i ona prva uloga koju su imali se do danas potpuno izgubila.

Te predivne tkanine koristile su se prvo za ukrašavanje prestola ili propovedaonica po katoličkim hramovima, a kasnije i kreveta kako kraljeva, tako i mnogih uticajnijih ljudi toga vremena.

Simbol bogatstva

O da, oduvek su bili simbol bogatstva i prestiža. Pravljeni su od najskupljih materijala, od tkanina koje su se uklapale sa zavesama, prekrivačima, jastučićima, tako da su prosto mamili na uživanje u intimnosti.

Kakva im je bila uloga?

Tadašnje dame, krevete sa baldahinima imale su u svojim budoarima. Bili su to mali i elegantni saloni, kombinacija intimnog prostora u kome su spavale, pisale pisma, oblačile se i boravile u društvu najbližih. Tu su se opuštale, pile čaj, družile se sa prijateljicama, decom i kućnim ljubimcima, ali i tajnim posetiocima. Da, dobro ste shvatili, sa svojim ljubavnicima.

Kako su izgledali?

Na početku su bili pričvršćeni za plafon prostorije, da bi kasnije počeli da se izrađuju kao sastavni deo konstrukcije kreveta. Kreveti su dobili visoke stubove, koji su nosili konstrukciju baldahina na koju su se kačile zavese.

Pored estetske, baldahini su imali i praktične uloge. Njihove teške zavese služile su ponekad za zamračivanje u vreme popodnevnog odmora, mada su sasvim sigurno i prikrile dosta preljuba među članovima dekadentne aristokratije.

Zimi su čuvale toplotu, uokvirujući krevet, jer su se te prostorije, visokih plafona, veoma teško grejale, dok su leti čuvale od insekata. Na istoku se i danas koriste gotovo isključivo kao neka vrsta komarnika. Pritom, veoma lepo izgledaju, tako da ih često vidimo u turističkim prospektima kao neizostavne delove nameštaja u hotelima ostrva poput Balija, Maldiva, Sejšela…

Kakvu god ulogu imali, baldahini prosto odišu romantikom, pa se i danas sreću u nekim kućama jer su veoma prilagodljivi i modernim stilovima enterijera.

Prostor za maštanje

Često ih viđamo u dečjim sobama, prostorijama za igru, kao i na krevecima za bebe, gde imaju više uloga. Kako zaštite od insekata, tako i za zamračivanje, ali i za kačenje igračaka koje služe za lakše uspavljivanje dece. Veoma su maštovitih oblika, tako da su i veoma dekorativni, a devojčice vole da se igraju ispod njih, zamišljajući da su princeze.

Intimni saveznici

Nasuprot prethodnim, baldahini se viđaju i po plažama i pored bazena luksuznih hotela, kao dopuna ležaljki, gde goste štite od prejakog sunca i doprinose konforu. Mada, dodaju i onaj, za mondenski svet, tako poželjan utisak raskalašnosti i luksuza.

Kad pomenuh raskalašnost, možda se najčešće sreću po tzv. erotskim hotelima, gde je naglasak stavljen na uživanje u vođenju ljubavi. To je jedna od onih, dekadentnijih uloga baldahina, ali isto tako i jedna od najčešćih. Kreveti sa baldahinom su zaštitni znak većine takvih hotelskih kompleksa.

Baldahini u doba alergija

Ipak, moderan, zapadnjački način života gotovo da je potpuno potisnuo baldahine. Uklanjaju se sve suvišne tkanine koje po rečima mnogih samo skupljaju prašinu i alergene. Jer, u današnje vreme, alergije su u porastu, tako da se mnogi odlučuju da svoje stanove urede minimalistički, da bi i mogućnost zadržavanja alergena sveli na minimum. U njihovim stanovima nema ni zavesa, a da ne govorimo o onim rustičnim miljejima, šustiklama, ukrasnim jastučnicama, prekrivačima i ostalim elementima kućnog tekstila.

Iskreno, mislim da takvi enterijeri deluju pomalo sterilno i hladno. Kao da se u njima ne živi, već su opremljeni za izdavanje i uvek spremni da prime nove goste. U njima najčešće nema ni knjiga, što je posebna priča. Jer, kako reče Marko Tulije Ciceron: “Prostorija bez knjiga je kao telo bez duše”.

Toplo, nežno, ušuškano

Nemam ništa protiv minimalizma, ali teško bih se navikla na takav život. Više bi mi se dopala neka stara kamena kuća, poput onih na jugu Francuske, sa rustičnim nameštajem i krevetom sa jednostavnim baldahinom. Jer kao što rekoh, u letnjim noćima baldahin štiti od komaraca, a svojim šuštanjem nežno uspavljuje.

Zavese na današnjim baldahinima su od nežnog muslina, tila ili laganog cica, sa trakama i resicama, što sve šušti, hladi kad je vetrovito i doprinosi opštem utisku ušuškanosti. Zavesa treba ležerno da pada do poda, da biste imali potpuni konfor. Okviri baldahina su danas najčešće od drveta, mada ima i skupljih verzija od kovanog gvožđa, ali i modernijih a jeftinijih, od izlivene plastike. Naravno, sve u zavisnosti od enterijera u koji su uklopljeni.

I za kraj…

Danas se živi brzo, trudimo se da svoje stanove uređujemo praktično, da bismo ih lakše održavali, ali ima i onih koji u poslednje vreme maštaju o svojoj kućici-svojoj slobodici.

U snovima onih koji o tome sanjaju sigurno nisu sterilni i hladni prostori, bez detalja, već upravo suprotno, kuće i apartmani za opuštanje, romantični i ušukani enterijeri, od kojih poneki, vrlo verovatno, ima i baldahin.

A kakve snove vi sanjate? Moderne enterijere budućnosti ili romantične i ušukane, pod baldahinom?

Podelite svoje misli sa nama, u komentarima.

Autorski tekst: Jelena Todorović

Tekst prvobitno objavljen na: Srbijaspace.rs