Šta je vabi-sabi?

 

Estetika je nauka o lepom, a šta je lepo, e to je već sasvim relativan pojam. Jer, dok zapadni svet teži perfekciji, simetriji i idealnim proporcijama, Japanci imaju svoje viđenje estetike koje je potpuno suprotno. A termin za koji mi sa zapada i nemamo odgovarajuće objašnjenje je vabi-sabi. Dakle, šta je vabi-sabi?

Koren vabi-sabi filozofije nalazimo u zen budizmu, kao filozofiju prihvatanja nesavršenog i privremenog. Vabi se može prevesti kao suptilna dubina, sloboda od vezanosti, stresa i anksioznosti, koja vodi ka nematerijalnom svetu. Dok je sabi prihvatanje nesavršenosti i razumevanje prirodnog procesa rađanja, starenja, bolesti i smrti.

7 principa vabi-sabi načina života

#1 – Kanso - Jednostavnost – Oslobađanje svog života od nereda i usredsređenost na jasnoću. Slično filozofiji minimalizma i esencijalizma, Kanso poziva na život po principu “manje je više”. Zapravo, ovaj način života nam omogućava da budemo selektivniji prilikom trošenja, da kupujemo manje i vreme posvećujemo onome što je važnije.

#2 – Fukinsei - Asimetrija – Da li ste nekada bili opsednuti time da stvorite savršenu simetriju? Recimo, pri uređivanju spavaće sobe, gde se po pravilu sa obe strane kreveta postavlja po jedan noćni stočić i lampa. Ovo se najčešće dešava u umetnosti i dizajnu, i stvara stres umetnicima. Fukinsei osporava ideju o savršenoj ravnoteži i simetriji. Umesto toga, opisuje asimetriju kao prirodnu, lepu i kao glavni razlog zašto je svet tako neverovatan. Asimetrija sve dovodi na svoje mesto, iako je nesavršeno.

#3 – Shibumi – Lepota je potcenjena – Da li verujete u lepotu jednostavnosti? Princip Shibumi nas pozva da se usredsredimo na elegantnu jednostavnost, koja ističe prirodno, bez preteranog ulepšavanja, što pomaže očuvanju autentičnosti. Svi smo mi originali, u čemu i jeste lepota ovog sveta. Pa zašto onda mnogi, da bi dostigli ideal, pokušavaju da liče jedni na druge?

#4 – Shizen – Prirodnost – Japanska definicija prirodnosti razlikuje se od zapadne definicije jer uključuje ljudsku intervenciju. I dok mi prirodu najčešće doživljavamo kao nešto netaknuto i divlje, Japanci prirodu opisuju kao isprepletanu sa ljudima i neodvojivu od njih. Primer koji se najviše koristi da bi se objasnila ova povezanost je japanski vrt. On nije “sirova” priroda, već je stvoren u skladu sa njom, ali sa svrhom i namerom. Ovakav vrt, možemo posetiti u beogradskoj Botaničkoj bašti “Jevremovac”.

#5 Yugen – Suptilna gracioznost – U ovom principu, lepotu pronalazimo u onom što je neotkriveno. Ovaj vid lepote je misteriozan i dozvoljava umu da zamišlja mogućnosti. Fotografi i umetnici rado koriste ovaj princip jer mogu vizuelno da impliciraju više, pokazujući manje.

#6 Datsuzoku – Oslobođenost od navika – Kada živimo po ovom principu, oslobađamo se svakodnevne rutine i navika. Umesto toga, prihvatamo nepoznato i istražujemo nekonvencionalno. Radeći neke stvari drugačije i razmišljajući izvan okvira, otvaramo se ka novim mogućnostima. Datsuzoku nam omogućava da se zabavljamo i budemo kreativniji u dizajnu, recimo enterijera svoje kuće, prenamenjujući predmete. Jer zašto bi sve moralo da se koristi onako kako je neko odredio? Na primer, umesto tepiha, možemo da koristimo razne prostirke veselih boja.

#7 Seijaku – Spokojstvo, tišina i samoća – Ovaj princip se odnosi na osećaj svesne pažnje i meditacije, koji možemo praktikovati da bismo se lakše izborili sa užurbanim načinom života. Dakle, sami možemo dizajnirati svoj život tako da usred buke pronađemo spokoj, a usred haosa - smirenost.
 

Kako je nastao vabi-sabi?

Prema japanskoj legendi, postojao je mladić po imenu Rikyu, koji je želeo da nauči ceremoniju čaja. Otišao je kod jednog od majstora ove ceremonije, koji mu je kao test dao da sredi njegovu baštu. Rikyu je to uradio savršeno ali je, neposredno pre nego što je svom učitelju pokazao besprekorno uređenu baštu, protresao drvo trešnje. Nekoliko listova i cvetova palo je na zemlju, ali ih Rikyu nije pokupio. Pokazao je svom učitelju njegov “savršeni vrt” i ostao upamćen kao prvi čovek koji je razumeo značenje termina vabi-sabi.

Znači, koncept vabi-sabi  vuče svoje korene iz tradicionalne japanske ceremonije čaja. I da bi se objasnio, često se koristi upravo šolja za čaj koja se voli iako ima nepravilan oblik, pa čak i ako je iskrzana od godina korišćenja. Ova šolja za čaj, iako stara i nebrojeno puta korišćena, simbolizuje uživanje, ljubav i spokoj.

Kada se pojavio vabi-sabi?

Vabi-sabi je nastao još u XV veku, kao reakcija na dominantnu raskoš, materijalno bogatstvo i ornamentiku. Pojavio se tiho, kao umetnost pronalaženja lepote u nesavršenosti i prihvatanja činjenice da ništa nije večno.

Primer za ovo je “kintsugi”, a to je način popravke keramičkih predmeta. Ispucala keramika se zalepi, a onda spojevi pospu zlatnim prahom i izlakiraju tako da se nesavršenosti istaknu, a ne sakriju. Ono što ovim žele da pokažu je da je ta keramika što je starija, sve lepša, i da je treba sačuvati.

Ali naravno, treba naglasti da vabi-sabi nije opravdanje za loš način izrade, već samo usredsređenost, briga i pažnja za ono što je kvalitetno. Jer naravno, nećemo popravljati ono što je jeftino i lošeg kvaliteta. Tako nešto, nećemo ni kupovati, pa ni čuvati u svom domu. A popravićemo ono što vredi, da bismo mu produžili život.

Vabi-sabi u zapadnom svetu

Kao što smo već rekli, zapadnjaci uglavnom više cene antičke ideale lepote i perfekcije, tako da se vabi-sabi na zapadu pojavljuje kao dašak svežeg vazduha. Neumorna potraga za savršenstvom dovodi do umora, stresa, anksioznosti i osuđivanja. Zato vabi-sabi deluje kao osveženje, jer nas tera da zastanemo, probudimo u sebi zahvalnost za ono što imamo i prihvatimo stanje da ništa ne traje večno.

Popularni pisac Lenard Koren u svojoj knjizi “Vabi-sabi: za umetnike, dizajnere, pesnike i filozofe” kaže: “Vabi-sabi je lepota stvari koje su nesavršene, nestalne i nepotpune, antiteza našem klasičnom zapadnjačkom poimanju lepote kao nečeg savršenog, postojanog i monumentalnog”.

Njegova knjiga objavljena je 1994. godine i istog momenta postala je popularna među umetnicima i dizajnerima toga doba. Kasnije je objavljeno još mnogo knjiga na ovu temu, koje istražuju upotrebu vabi-sabi koncepta u savremenom životu, a posebno u dizajnu enterijera i arhitekturi vrtova, ali nijedna nije dostigla popularnost Korenove.

A kako je danas?

Pa, danas se veruje da na zapadu ima više ljudi koji usvajaju vabi-sabi način života  u svojim domovima, nego što ih ima u samom Japanu! Sve je više zapadnjaka koji se okreću ovom načinu kada dizajniraju svoje životne prostore, jer žele da stvore spokojno okruženje, koje će na njih delovati umirujuće.

Ko zna, ako čitate ove redove, možda se ste upravo shvatili da ste i sami već prihvatili vabi-sabi stil, a da to niste ni znali. Da li volite nešto starinsko, rustično i antikno? Pronalaženje lepote u onome što je istrošeno, okrnjeno i ogrebano je - vabi-sabi!

Da li nam je sve to potrebno?

Ovaj koncept prosto tera kupoholičara u nama da se dobro zamisli nad svakim predmetom koji namerava da kupi. “Da li mi je to zaista potrebno?!” Samim tim, ređe nam se dešava da kupimo ono što nam ne treba samo zato što je jeftino. Tražimo nešto kvalitetnije, što ćemo stvarno koristiti, što će oplemeniti naš život i u čemu ćemo zaista uživati.

Proteklu godinu proveli smo manje-više u izolaciji. Šta smo kupovali? Pa, kupovali smo svašta, naročito preko interneta. Neko je kupovao preko svake mere, da bi se u izolaciji bar na trenutak osetio bolje, dok je neko drugi smanjio kupovinu na osnovno, jer je smatrao da mu, recimo, ne treba nova garderoba, pošto ionako ne izlazi, pa nema gde ni da je obuče. A neki su, kod kuće, vreme provodili u pidžami. To baš i nije preporučljivo, ali, ako im odgovara tako – to je njihov izbor. Ne sudimo, da nam ne bi sudili jer, i to je vabi-sabi.

Za razliku od njih, neki su rešili da konačno raščiste svoje prostore, uključujući i podrume, tavane, garaže, i posle toga osetili kao da su ponovo “prodisali”. Neki su zvali i agenciju za selidbe u pomoć, oslobodili prostore i napravili u njima nešto novo. Kućnu kancelariju ili umetnički atelje, na primer. Ali kad smo kod sređivanja, hajde da vidimo kako transformisati svoj dom, u prostor u vabi-sabi stilu.

Evo nekoliko jednostavnih saveta

#1 Raščistite svoj prostor – Da podsetimo, “manje je više”, tj, sa manje stvari, postići ćete više efekta. Izgledaće lepše, a vi ćete se osećati spokojnije i rasterećenije.

#2 Koristite neutralne, zemljane tonove boja – Paleta boja u kućama sređenim po ovom principu je nežna, što donosi osećaj smirenosti. A ove boje možete koristiti kako na zidovima, tako i na tkaninama.

#3 Nameštaj potražite na buvljacima ili u antikvarnicama – Poneki ovakav, stari ali očuvan komad nameštaja osvežiće prostor, dati mu sasvim novi izgled, a pritom, može se desiti da vas sve to i košta mnogo manje jer, kao što rekosmo, “manje je više”, ne treba pretrpavati svoj životni prostor. Što se tiče dekoracije, birajte prirodne materijale, drvo, kamen, beton, staklo. Unesite delove prirode u svoj dom, tako što ćete uneti grančice i cveće, kako prirodno, tako i u vidu cvetnih motiva na tkaninama.

#4 Koristite neusklađeni dekor – Ne mora sve da bude povezano i usklađeno. Asimetrija je mnogo prirodnija i lepša. Što znači, nije neophodno da recimo sve stolice budu iste, ali je veoma važno da vam se sve dopadaju, i da se u takvom ambijentu osećate dobro i spokojno.

#5 Zadržite samo ono što volite – Tu se ponovo vraćamo na raščišćavanje i zadržavanje samo onih predmeta koji nam nešto znače. Vabi-sabi je jedan od minimalističkih pravaca, tako da ne treba pretrpavati prostor stvarima koje vam ništa ne znače. Sve to, pomoći će da izvučemo maksimum iz minimalnog.

I na kraju…

Većina istočnih naroda, a naročito Japanci, podržavaju minimalizam i, kao da su mnogo više usmereni na ono što je “unutra”, nego na ono što je “spolja”. Trude se da žive u skladu sa prirodom, koja čini veliki deo njihovog života. Hrane se prirodnije, vežbanje je svakodnevna potreba koja se podrazumeva, a boravak na čistom vazduhu služi za ono što zovemo “punjenjem baterija”.

Ali, poslednjih godina, kao da konačno i zapadni svet počinje da razmišlja na taj način. Jer, “život na našoj planeti” se promenio, kako to lepo objašnjava ser Dejvid Atenboro u svojoj fenomenalnoj knjizi pod ovim nazivom. Ako uskoro ne shvatimo u kom pravcu idemo, i počnemo da poštujemo planetu na kojoj živimo, posledice mogu biti katastrofalne.

Vabi-sabi se uklapa u koncept očuvanja planete, prirode i njene prepletenosti sa životom čoveka. Zato treba misliti o tome na vreme.

Kako vam se dopada vabi-sabi? Da li biste mogli da prihvatite neke od principa ovog načina života? Podelite to sa nama, u komentarima.

Autorski tekst: Jelena Todorović

Tekst prvobitno objavljen na: Srbijaspace.rs